подкорпус вепсских сказок
средневепсский диалект, западные говоры
Информант: Ишевская Дарья Викторовна, г.р. 1896, место записи: Пелдуши (Pecoil), Подпорожский р-н, Ленинградская обл., г. записи: 1948, записали: Хямяляйнен Михаил Михайлович
Вепсские народные сказки, (1996), с. 143-148; НА КарНЦ, оп.43, №141, л.80-87
Pihkmut da kivut |
Скатёрка и жерновок |
|
| Eliba prihäine da akaine. | Жили паренек да женщина. | |
| Nece mam poigale sanub: | Эта мать говорит сыну: | |
| - Kut mii eläškandemai, liibäd ni supalašt’ ele. | – Как мы будем жить – хлеба ни кусочка | |
| нет. | ||
| Prihäine: | ||
| Паренек: | ||
| - Mamoi, mäne aitha, kolotiške purnuižed, možot lüudat pazaižiš juväižid libo jouhošt’ edįk lüudaiž.» | ||
| – Мама, иди в амбар, выколоти закрома, может быть, найдешь в щелях зернышки. Или не найдешь ли муки. | ||
| Akaine mäni aitha, koloti, koloti purnuižed, pihki da jouhod lüuzi puzikaižen. | ||
| Женщина пошла в амбар, повыколачивала закрома, вымела и наскребла лукошко муки. | ||
| Aitaspäi läksi, libui sur’ tul'l'aine, jouhon necen kaiken puhui tul'l'aižou. | ||
| Пошла из амбара, поднялся очень сильный ветер, всю эту муку сдуло ветром. | ||
| Akaine tuli pert'he värunke: | ||
| Женщина пришла в избу с плачем: | ||
| - Oi, oi, poig, kerazin', kerazin' jouhošt’ puzikaižen, da tul'l'aine vii. | ||
| – Ой-ой, сын, собрала я лукошко муки, да ветер унес. | ||
| Poig: | ||
| Сын: | ||
| - Ala väriže, mamoi, mina mänen tul'l'aižou pakičen jouhon tagaz. | ||
| – Не плачь, мама, я пойду выпрошу у ветра муку обратно. | ||
| – Ka kut sä tulläižou jouhon pakičed? | ||
| – Как ты у ветра муку выпросишь? | ||
| – Linneb jouh sadut. | ||
| – Будет мука добыта! | ||
| I män’ prihäine tul'l'aižou jouhot samha. | ||
| И пошел парень у ветра муку доставать. | ||
| Mäni tul'l'aižennost: | ||
| Пришел к ветру: | ||
| - Tul'l'aine, anda jouh, mamalain miak sä vüid'?» | ||
| – Ветер, отдай муку,зачем ты у моей мамы унес? | ||
| – Mina antta emboi, mäne tagemba minun vellennost, hän sinii andab. | ||
| – Я не могу дать, иди дальше, к моему брату, он тебе даст. | ||
| Prihäine mäni edembahk toižen tul'l'aižennost. | ||
| Парень пошел дальше, | ||
| Tul'l'aine diki äjou puhub. | к другому ветру. | |
| Prihäine: | Ветер очень сильно дует. | |
| - Anda jouh minii. | Парень: | |
| Tul'l'aine: | – Отдай мне муку. | |
| - Emboi jouhod antta mina, mäne edemba, om minun tat diki vägihine tul'l'aine. | Ветер: | |
| Hän sinii andab.» | ||
| – Не могу я дать муки, иди дальше, мой отец очень сильный ветер. | ||
| Mäni prihäine vägihižen pohjaižen tulläižennost. | Он тебе даст. | |
| Prihäine: | Пошел парень к сильному северному ветру. | |
| - Ala käräida minun päle, anda jouh minii, miil liibäd söda ele. | Парень: | |
| - Mina jouhod antta emboi, mina andan sinii pihkmuden, levitad stolale, midä pakičet toda söda, sidä andab. | – Не сердись на меня, отдай мне муку, у нас хлеба нет, есть нечего. | |
| Prihäine ihastui, kumarzihe jougha tul'l'aižele i mäni kodihe. | – Я муки не могу дать, я дам тебе скатёрку: расстелешь на столе, что попросишь поесть, то и даст. | |
| Astta oli edahaks. | Парень обрадовался, поклонился ветру в ноги и пошел домой. | |
| Tuli derounaha, pakičihe öks. Ižand händast pästi. | ||
| Идти было далеко. | ||
| - Ištte, prihäine, užinale, eskäi | ||
| panetud. | Пришел в деревню. Попросился ночевать. Хозяин его пустил. | |
| Prihäine: | – Садись, парень, ужинать, потом ляжешь спать. | |
| - Minai om ičein' užin. | Парень: | |
| Pihkmuden kaivoi, leviti stolale: | – У меня свой ужин. | |
| - Pihkmut, anda minii söda. | Достал скатерку, расстелил на столе: | |
| Pihkmut kaiked andoi. | – Скатёрка, дай мне поесть. | |
| Ižand čududelese: | Скатёрка всего дала. | |
| - Mitte nece pihkim! | Хозяин удивляется: | |
| Prihäine süi, panihe magattaha. | – Что за скатерть! | |
| Prihäine uinoz’, ižand necen pihkmuden hänou vorui, a pan’ prostan pihkmüden hänele. | Парень поел, лег спать. | |
| Prihäine homencou nuuzi aigašti i män’ kodihe. | Парень уснул, хозяин у него украл эту скатерть, а простую подложил ему. | |
| Tuli mamazennost: | Парень встал утром рано и пошел домой. | |
| - Mamoi, mina nugude toin' kaiked. Ištte sömhä. | Пришел к матери: | |
| Prihäine pihkmuden leviti: «Pihkmut, anda söda.» | – Мама, я теперь принес всего. | |
| Садись есть. | ||
| A pihkmut ii anda. | ||
| Парень расстелил скатёрку: Скатёрка, дай поесть. | ||
| Prihäine fatihe: | ||
| А скатёрка не дает. | ||
| - Verno ižand vorui necen pihkmuden. | ||
| Парень спохватился: | ||
| Mest mänen tull'l'aižennost, pakičen jouhod. | ||
| – Наверно, хозяин украл эту скатёрку. | ||
| Dai män’ prihäine tul'l'aižennost jouhot pakičemha. | ||
| Пойду опять к ветру, попрошу муки. | ||
| Tuli prihäine tul'l'aižennost. | ||
| И пошел парень к ветру | ||
| - Tul'l'aine, anda jouh. | муки просить. | |
| – Jouhod mina antta emboi, a andan kivuden, jouhouda kivudou, andab kaiked. | Пришел к ветру: | |
| Prihäine kivuden oti dai uidi kodihe. | – Ветер, отдай муку! | |
| Tuli ösijale, taričihe öks. | – Муки я дать не могу, а дам жерновок, помелешь – будет все. | |
| Ižand pästi. | Парень взял жерновок и пошел домой. | |
| - Išttezo sömhä. | Пришел на ночлег, просится ночевать. | |
| – Minai om ičein' užin. | Хозяин пустил. | |
| Prihäine jouhouzi kivudou, pästi kaiked. Prihäine süi, pani magattaha. | – Садись кушать. | |
| Uinoz’ prihäine. | – У меня свой ужин. | |
| Ižand necen kivuden vorui, hänele pani prostan kivuden. | Парень помолол жерновом, намолол всего. Парень поел, лег спать. | |
| Prihäine aigoiž nuuzi dai män kodihe necen kivudenke. | Уснул парень. | |
| Tuli kodihe mamazennost. | Хозяин украл этот жерновок, положил ему простой жерновок. | |
| - Mamoi, ištte sömhä. | Парень рано встал и пошел домой с этим жерновом. | |
| Kivudou jouhouz’, kivud ii pästand nimida. | Пришел домой к матери: | |
| Prihäine hvatihe radod: | – Мама, садись кушать! | |
| - Nece ižand mindai maniteleb. | Жерновом помолол, жернов ничего не намолол. | |
| Mänen mest tul'l'aižennost. | Парень хватился: | |
| Mäni tul'l'aižennost: | – Этот хозяин меня обманул. | |
| - Tul'l'aine, anda minii jouh. | Пойду опять к ветру. | |
| Tul'l'aine: | Пошел к ветру: | |
| - Emboi antta sinii jouhod, enamb antta ii midä | – Ветер, отдай мне муку! | |
| Andan mina sinii dubinaižen, dubinaižele sanu: «Lö hiidazoi.» | Ветер: | |
| Prihäine dubinaižen oti, män’ kodihe. | – Не могу дать тебе муки, | |
| больше дать нечего. | ||
| Tuli mest sen ižandannost öks. | ||
| Дам я тебе дубинку, скажи дубинке: | ||
| Ižand mest: | «Бей их». | |
| - Ištte užinale. | Парень взял дубинку, пошел домой. | |
| – En tahtoi, panemoi muite. | Пришел опять к тому хозяину на ночь. | |
| Ižand hvatihe: «Mest toi midani prihäine, ii ištte sömhä.» | Хозяин опять: | |
| Prihäine uinoz’. Ižand podoidi prihäižennost: | – Садись ужинать. | |
| "Užo mina otan kaluižen necen". | – Не хочу, лягу так. | |
| Ižand otaškanz’, a prihäine-se ii magadand. | Хозяин хватился: «Опять что-нибудь принес парень: не садится есть». | |
| - Kaluine, lö händast! | Парень уснул, хозяин подошел к парню: | |
| Kaluine ku oti kävelta sel'gädme ižanduu. | «Возьму-ка я эту дубинку». | |
| Ižand moliškanzihe prihäižele: | Хозяин стал брать, а парень-то не спал: | |
| - Kel'dä, okha hiitab löndan. | – Дубинка, бей его! | |
| Prihäine: | Дубинка как начала ходить по спине хозяина! | |
| - Anda minii pihkmut da kivut tagaz, siloi mina keldän. | Хозяин стал умолять парня: | |
| – Andan,- sanui ižand. | – Уйми, пусть перестанет бить! | |
| Andoi kivuden i pihkmuden. | Парень: | |
| Prihäine kel'di kaluižen, oti kivuden, pihkmuden i kaluižen i män’ kodihe. | – Отдай мне скатёрку и жерновок, тогда я уйму. | |
| Tuli mamazennost: | – Отдам! – сказал хозяин. | |
| - Mamoi, mii bahattuimai! | Отдал скатёрку и жерновок. | |
| Mam kuumet sutkad i ištub sömäta. | Парень унял дубинку, взял жерновок, скатёрку и дубинку и пошел домой. | |
| - Ištte, mamoi, sömhä. | Пришел к матери: | |
| Pihkmuden leviti stolale: | – Мама, мы разбогатели! | |
| - Anda, pihkmut, södä! | Мать трое суток сидит без еды. | |
| Pihkmudele kaiked tegihe söda. | – Садись, мама, есть. – | |
| Mam ihastui. | Скатёрку расстелил на столе: | |
| Kivuden stolale pani, ku jouhoudab kivuden, sigä vuu parembad söndad hot’ mi. | – Дай, скатёрка, есть! | |
| Mam da poig eletas diki čomin'. | На скатёрке появилась всякая еда. | |
| Eli sid ii edahan bajar', kulišti necen radon, prihäine ninga bohattui. | Мать обрадовалась. | |
| Tuli prihäižennost. Kutak nece pihkmut mänitada? | Жерновок на стол поставил – как помелет на жернове, там еще лучше еда. | |
| - Prihäine, anda minii pihkmut vähäižeks, mina kucun adivoid', adivoide aigaks. | Мать и сын стали жить очень хорошо. | |
| Mina sinii andan dengoid'.» | ||
| Жил недалеко оттуда барин, услыхал он, как парень разбогател. | ||
| Prihäine soglasihe: | ||
| Пришел к парню. Как бы эту скатёрку у него выманить? | ||
| - Mina andan sinii pihkmuden i kivuden. | ||
| – Парень, дай мне скатёрку ненадолго, на время, гостей я позову. | ||
| A bajar' sanui prihäižele: | Я тебе денег дам. | |
| - Mina stroin sinii perti'n čoman i andan dengoid'.» | Парень согласился: | |
| Bajar' män’ kodihe, leviti pihkmuden | – Я дам тебе скатёрку и жерновок. | |
| stolale: | ||
| А барин говорит парню: | ||
| - Ak, tuleške tänna, mitte miil bohastv.» | ||
| – Я построю тебе хороший дом | ||
| Ak tuli. | и денег дам. | |
| Bajar': | Барин пошел домой, расстелил скатёрку на столе: | |
| - Anda, pihkim, söda! | – Жена, иди-ка сюда, какое у нас богатство. | |
| Pihkmudele tegihe kaiked. | Жена пришла. | |
| Bajar' da bairak igäs ii nägišket ningošt’ elod. | Барин: | |
| - Minai ii kaik vuu sid ole.» | – Дай, скатерть, поесть. | |
| Pani kivuden stolale. | На скатёрке всего появилось. | |
| Jouhodab kivudou, sid’ vuu paremb tegihe stolou. | Барин и барыня вовек не видали | |
| такой жизни. | ||
| Bajar' dumaib: «Enamb en anda prihäle tagaz necidä.» | ||
| – У меня не все еще тут. | ||
| Prihäine kävel’, kävel’ pakičemha, bajar' anda ii kivut i pihkmut. I dengoid' ii anda, i pertid' ii stroi. | ||
| Поставил жерновок на стол. | ||
| Mam ištub da värižeb: | ||
| Помелет жерновом, тут еще лучше на столе появилось. | ||
| - Ele miil gor'a-gorkijoile ozad. | ||
| Барин думает: «Больше не отдам парню этого обратно». | ||
| Prihäine: | ||
| Парень ходил-ходил просить, барин не отдает жерновка и скатёрки. И денег не дает, и избы не строит. | ||
| - Mamoi, ala väriže, | ||
| mina tegen ozan. | Мать сидит и плачет: | |
| Mäne sina kävele, vuu kerd pakiče. | – Нет нам, горемычным, счастья. | |
| Mam mäni, bairile jougha kumarzihe, bairil' adivoit töuz’, - stolan taga išttas, pihkmut levitet, kivut stolau. | Парень: | |
| Adivoičese adivod. | ||
| – Мама, не плачь, я добьюсь | ||
| Akaine moliškanzihe bairile: | [букв.: сделаю] счастья. | |
| - Anda pihkmut da kivut. | Сходи ты, еще раз попроси. | |
| Bajar' akašt’ tuukou: | Мать пошла, барину в ноги поклонилась, у барина полно гостей – за столом сидят, скатёрка расстелена, жерновок на столе Угощаются гости. | |
| - Kut sä rohtit' tulda minun pertid' stramm'm'ah'a, virzuiš lavale polgid'. | Женщина стала умолять барина: | |
| Lavad bairil hoštetas. | – Отдай скатёрку и жерновок. | |
| Akaižen irdha tuuki bajar'. | Барин вытолкал женщину: | |
| - Vuu tule pakičemha, mina sindai ripputan, adivoide aigan sina stramid' mindai. | – Как ты посмела прийти, дом мой срамить, в лаптях мои пол топтать! | |
| Akaine män’ värunke kodihe: | Полы у барина блестят. | |
| - Oi, poig, poig, linneb näl'ghä kolda. | Барин вытолкал женщину на улицу: | |
| A prihäine: | – Приди еще просить – я тебя повешу, ты при гостях срамишь меня. | |
| ä Em kolgoi, mina mänen iče. | Женщина с плачем пошла домой: | |
| Prihäine oti dubinaižen i mäni bairinnost. | – Ой, сын, сын, придется с голоду помирать. | |
| - Anda minii, bajar', pihkmut i kivut. | А парень: | |
| Bajär prihäšt’ tuukou. | – Не помрем, я сам пойду. | |
| Prihäine: | Парень взял дубинку и пошел к барину. | |
| -Ed anda hiiväižou, mina otan toižin'. | – Отдай мне, барин, скатёрку и жерновок. | |
| Prihäine dubinaižele: | Барин парня вытолкал. | |
| - Löške händast, pane hiit’ kaikid'. | Парень: | |
| Dubinaine kaikid' löškanz', ezmäi bairid', sid’ adivoid', muga pani hiidäzoi, bajar' moliškanzihe: | – Не отдашь по-хорошему, я возьму иначе. | |
| - Ota kivut i pihkmut, vaise kel'dä dubinašt’. | Парень дубинке: | |
| Prihäine dubinaižen keldi, kivuden da pihkmuden oti, mäni mamazennost. | – Бей его, дай им всем! | |
| - Mamoi, mamoi, mii nugude eläskandemai. | Дубинка начала всех бить, сначала барина, потом гостей, так надавала им! Барин стал просить: | |
| Pihkmuden da kivuden pani stolale. | – Возьми жерновок и скатёрку, только уйми дубинку! | |
| - Pihkmut, anda söda. | Парень остановил дубинку, взял жерновок и скатёрку, пошел к матери. | |
| Pihkmut adnoi kaiked. | – Мама, мама, мы теперь заживем. | |
| Prihäine kivudou jouhouz’, sigä tegihe vuu enamb. | Положил скатёрку и жерновок на стол: | |
| Prihäine mamalez: | – Скатёрка, дай поесть! | |
| - Kacu, nügude bahattuimai. | Скатёрка дала всего. | |
| I nügude-ki etelas prihäine da akaine čomin'. | Парень жерновом помолол, тут стало еще больше [еды]. | |
| Парень матери: | ||
| – Смотри, теперь мы разбогатели. | ||
| И теперь живут парень с матерью хорошо. |