подкорпус вепсских сказок
средневепсский диалект, западные говоры
Информант: Ишевская Дарья Викторовна, г.р. 1896, место записи: Пелдуши (Pecoil), Подпорожский р-н, Ленинградская обл., г. записи: 1948, записали: Хямяляйнен Михаил Михайлович
Вепсские народные сказки, (1996), с. 143-148; НА КарНЦ, оп.43, №141, л.80-87
Pihkmut da kivut |
Скатёрка и жерновок |
|
Eliba prihäine da akaine. | Жили паренек да женщина. | |
Nece mam poigale sanub: | Эта мать говорит сыну: | |
- Kut mii eläškandemai, liibäd ni supalašt’ ele. | – Как мы будем жить – хлеба ни кусочка | |
нет. | ||
Prihäine: | ||
Паренек: | ||
- Mamoi, mäne aitha, kolotiške purnuižed, možot lüudat pazaižiš juväižid libo jouhošt’ edįk lüudaiž.» | ||
– Мама, иди в амбар, выколоти закрома, может быть, найдешь в щелях зернышки. Или не найдешь ли муки. | ||
Akaine mäni aitha, koloti, koloti purnuižed, pihki da jouhod lüuzi puzikaižen. | ||
Женщина пошла в амбар, повыколачивала закрома, вымела и наскребла лукошко муки. | ||
Aitaspäi läksi, libui sur’ tul'l'aine, jouhon necen kaiken puhui tul'l'aižou. | ||
Пошла из амбара, поднялся очень сильный ветер, всю эту муку сдуло ветром. | ||
Akaine tuli pert'he värunke: | ||
Женщина пришла в избу с плачем: | ||
- Oi, oi, poig, kerazin', kerazin' jouhošt’ puzikaižen, da tul'l'aine vii. | ||
– Ой-ой, сын, собрала я лукошко муки, да ветер унес. | ||
Poig: | ||
Сын: | ||
- Ala väriže, mamoi, mina mänen tul'l'aižou pakičen jouhon tagaz. | ||
– Не плачь, мама, я пойду выпрошу у ветра муку обратно. | ||
– Ka kut sä tulläižou jouhon pakičed? | ||
– Как ты у ветра муку выпросишь? | ||
– Linneb jouh sadut. | ||
– Будет мука добыта! | ||
I män’ prihäine tul'l'aižou jouhot samha. | ||
И пошел парень у ветра муку доставать. | ||
Mäni tul'l'aižennost: | ||
Пришел к ветру: | ||
- Tul'l'aine, anda jouh, mamalain miak sä vüid'?» | ||
– Ветер, отдай муку,зачем ты у моей мамы унес? | ||
– Mina antta emboi, mäne tagemba minun vellennost, hän sinii andab. | ||
– Я не могу дать, иди дальше, к моему брату, он тебе даст. | ||
Prihäine mäni edembahk toižen tul'l'aižennost. | ||
Парень пошел дальше, | ||
Tul'l'aine diki äjou puhub. | к другому ветру. | |
Prihäine: | Ветер очень сильно дует. | |
- Anda jouh minii. | Парень: | |
Tul'l'aine: | – Отдай мне муку. | |
- Emboi jouhod antta mina, mäne edemba, om minun tat diki vägihine tul'l'aine. | Ветер: | |
Hän sinii andab.» | ||
– Не могу я дать муки, иди дальше, мой отец очень сильный ветер. | ||
Mäni prihäine vägihižen pohjaižen tulläižennost. | Он тебе даст. | |
Prihäine: | Пошел парень к сильному северному ветру. | |
- Ala käräida minun päle, anda jouh minii, miil liibäd söda ele. | Парень: | |
- Mina jouhod antta emboi, mina andan sinii pihkmuden, levitad stolale, midä pakičet toda söda, sidä andab. | – Не сердись на меня, отдай мне муку, у нас хлеба нет, есть нечего. | |
Prihäine ihastui, kumarzihe jougha tul'l'aižele i mäni kodihe. | – Я муки не могу дать, я дам тебе скатёрку: расстелешь на столе, что попросишь поесть, то и даст. | |
Astta oli edahaks. | Парень обрадовался, поклонился ветру в ноги и пошел домой. | |
Tuli derounaha, pakičihe öks. Ižand händast pästi. | ||
Идти было далеко. | ||
- Ištte, prihäine, užinale, eskäi | ||
panetud. | Пришел в деревню. Попросился ночевать. Хозяин его пустил. | |
Prihäine: | – Садись, парень, ужинать, потом ляжешь спать. | |
- Minai om ičein' užin. | Парень: | |
Pihkmuden kaivoi, leviti stolale: | – У меня свой ужин. | |
- Pihkmut, anda minii söda. | Достал скатерку, расстелил на столе: | |
Pihkmut kaiked andoi. | – Скатёрка, дай мне поесть. | |
Ižand čududelese: | Скатёрка всего дала. | |
- Mitte nece pihkim! | Хозяин удивляется: | |
Prihäine süi, panihe magattaha. | – Что за скатерть! | |
Prihäine uinoz’, ižand necen pihkmuden hänou vorui, a pan’ prostan pihkmüden hänele. | Парень поел, лег спать. | |
Prihäine homencou nuuzi aigašti i män’ kodihe. | Парень уснул, хозяин у него украл эту скатерть, а простую подложил ему. | |
Tuli mamazennost: | Парень встал утром рано и пошел домой. | |
- Mamoi, mina nugude toin' kaiked. Ištte sömhä. | Пришел к матери: | |
Prihäine pihkmuden leviti: «Pihkmut, anda söda.» | – Мама, я теперь принес всего. | |
Садись есть. | ||
A pihkmut ii anda. | ||
Парень расстелил скатёрку: Скатёрка, дай поесть. | ||
Prihäine fatihe: | ||
А скатёрка не дает. | ||
- Verno ižand vorui necen pihkmuden. | ||
Парень спохватился: | ||
Mest mänen tull'l'aižennost, pakičen jouhod. | ||
– Наверно, хозяин украл эту скатёрку. | ||
Dai män’ prihäine tul'l'aižennost jouhot pakičemha. | ||
Пойду опять к ветру, попрошу муки. | ||
Tuli prihäine tul'l'aižennost. | ||
И пошел парень к ветру | ||
- Tul'l'aine, anda jouh. | муки просить. | |
– Jouhod mina antta emboi, a andan kivuden, jouhouda kivudou, andab kaiked. | Пришел к ветру: | |
Prihäine kivuden oti dai uidi kodihe. | – Ветер, отдай муку! | |
Tuli ösijale, taričihe öks. | – Муки я дать не могу, а дам жерновок, помелешь – будет все. | |
Ižand pästi. | Парень взял жерновок и пошел домой. | |
- Išttezo sömhä. | Пришел на ночлег, просится ночевать. | |
– Minai om ičein' užin. | Хозяин пустил. | |
Prihäine jouhouzi kivudou, pästi kaiked. Prihäine süi, pani magattaha. | – Садись кушать. | |
Uinoz’ prihäine. | – У меня свой ужин. | |
Ižand necen kivuden vorui, hänele pani prostan kivuden. | Парень помолол жерновом, намолол всего. Парень поел, лег спать. | |
Prihäine aigoiž nuuzi dai män kodihe necen kivudenke. | Уснул парень. | |
Tuli kodihe mamazennost. | Хозяин украл этот жерновок, положил ему простой жерновок. | |
- Mamoi, ištte sömhä. | Парень рано встал и пошел домой с этим жерновом. | |
Kivudou jouhouz’, kivud ii pästand nimida. | Пришел домой к матери: | |
Prihäine hvatihe radod: | – Мама, садись кушать! | |
- Nece ižand mindai maniteleb. | Жерновом помолол, жернов ничего не намолол. | |
Mänen mest tul'l'aižennost. | Парень хватился: | |
Mäni tul'l'aižennost: | – Этот хозяин меня обманул. | |
- Tul'l'aine, anda minii jouh. | Пойду опять к ветру. | |
Tul'l'aine: | Пошел к ветру: | |
- Emboi antta sinii jouhod, enamb antta ii midä | – Ветер, отдай мне муку! | |
Andan mina sinii dubinaižen, dubinaižele sanu: «Lö hiidazoi.» | Ветер: | |
Prihäine dubinaižen oti, män’ kodihe. | – Не могу дать тебе муки, | |
больше дать нечего. | ||
Tuli mest sen ižandannost öks. | ||
Дам я тебе дубинку, скажи дубинке: | ||
Ižand mest: | «Бей их». | |
- Ištte užinale. | Парень взял дубинку, пошел домой. | |
– En tahtoi, panemoi muite. | Пришел опять к тому хозяину на ночь. | |
Ižand hvatihe: «Mest toi midani prihäine, ii ištte sömhä.» | Хозяин опять: | |
Prihäine uinoz’. Ižand podoidi prihäižennost: | – Садись ужинать. | |
"Užo mina otan kaluižen necen". | – Не хочу, лягу так. | |
Ižand otaškanz’, a prihäine-se ii magadand. | Хозяин хватился: «Опять что-нибудь принес парень: не садится есть». | |
- Kaluine, lö händast! | Парень уснул, хозяин подошел к парню: | |
Kaluine ku oti kävelta sel'gädme ižanduu. | «Возьму-ка я эту дубинку». | |
Ižand moliškanzihe prihäižele: | Хозяин стал брать, а парень-то не спал: | |
- Kel'dä, okha hiitab löndan. | – Дубинка, бей его! | |
Prihäine: | Дубинка как начала ходить по спине хозяина! | |
- Anda minii pihkmut da kivut tagaz, siloi mina keldän. | Хозяин стал умолять парня: | |
– Andan,- sanui ižand. | – Уйми, пусть перестанет бить! | |
Andoi kivuden i pihkmuden. | Парень: | |
Prihäine kel'di kaluižen, oti kivuden, pihkmuden i kaluižen i män’ kodihe. | – Отдай мне скатёрку и жерновок, тогда я уйму. | |
Tuli mamazennost: | – Отдам! – сказал хозяин. | |
- Mamoi, mii bahattuimai! | Отдал скатёрку и жерновок. | |
Mam kuumet sutkad i ištub sömäta. | Парень унял дубинку, взял жерновок, скатёрку и дубинку и пошел домой. | |
- Ištte, mamoi, sömhä. | Пришел к матери: | |
Pihkmuden leviti stolale: | – Мама, мы разбогатели! | |
- Anda, pihkmut, södä! | Мать трое суток сидит без еды. | |
Pihkmudele kaiked tegihe söda. | – Садись, мама, есть. – | |
Mam ihastui. | Скатёрку расстелил на столе: | |
Kivuden stolale pani, ku jouhoudab kivuden, sigä vuu parembad söndad hot’ mi. | – Дай, скатёрка, есть! | |
Mam da poig eletas diki čomin'. | На скатёрке появилась всякая еда. | |
Eli sid ii edahan bajar', kulišti necen radon, prihäine ninga bohattui. | Мать обрадовалась. | |
Tuli prihäižennost. Kutak nece pihkmut mänitada? | Жерновок на стол поставил – как помелет на жернове, там еще лучше еда. | |
- Prihäine, anda minii pihkmut vähäižeks, mina kucun adivoid', adivoide aigaks. | Мать и сын стали жить очень хорошо. | |
Mina sinii andan dengoid'.» | ||
Жил недалеко оттуда барин, услыхал он, как парень разбогател. | ||
Prihäine soglasihe: | ||
Пришел к парню. Как бы эту скатёрку у него выманить? | ||
- Mina andan sinii pihkmuden i kivuden. | ||
– Парень, дай мне скатёрку ненадолго, на время, гостей я позову. | ||
A bajar' sanui prihäižele: | Я тебе денег дам. | |
- Mina stroin sinii perti'n čoman i andan dengoid'.» | Парень согласился: | |
Bajar' män’ kodihe, leviti pihkmuden | – Я дам тебе скатёрку и жерновок. | |
stolale: | ||
А барин говорит парню: | ||
- Ak, tuleške tänna, mitte miil bohastv.» | ||
– Я построю тебе хороший дом | ||
Ak tuli. | и денег дам. | |
Bajar': | Барин пошел домой, расстелил скатёрку на столе: | |
- Anda, pihkim, söda! | – Жена, иди-ка сюда, какое у нас богатство. | |
Pihkmudele tegihe kaiked. | Жена пришла. | |
Bajar' da bairak igäs ii nägišket ningošt’ elod. | Барин: | |
- Minai ii kaik vuu sid ole.» | – Дай, скатерть, поесть. | |
Pani kivuden stolale. | На скатёрке всего появилось. | |
Jouhodab kivudou, sid’ vuu paremb tegihe stolou. | Барин и барыня вовек не видали | |
такой жизни. | ||
Bajar' dumaib: «Enamb en anda prihäle tagaz necidä.» | ||
– У меня не все еще тут. | ||
Prihäine kävel’, kävel’ pakičemha, bajar' anda ii kivut i pihkmut. I dengoid' ii anda, i pertid' ii stroi. | ||
Поставил жерновок на стол. | ||
Mam ištub da värižeb: | ||
Помелет жерновом, тут еще лучше на столе появилось. | ||
- Ele miil gor'a-gorkijoile ozad. | ||
Барин думает: «Больше не отдам парню этого обратно». | ||
Prihäine: | ||
Парень ходил-ходил просить, барин не отдает жерновка и скатёрки. И денег не дает, и избы не строит. | ||
- Mamoi, ala väriže, | ||
mina tegen ozan. | Мать сидит и плачет: | |
Mäne sina kävele, vuu kerd pakiče. | – Нет нам, горемычным, счастья. | |
Mam mäni, bairile jougha kumarzihe, bairil' adivoit töuz’, - stolan taga išttas, pihkmut levitet, kivut stolau. | Парень: | |
Adivoičese adivod. | ||
– Мама, не плачь, я добьюсь | ||
Akaine moliškanzihe bairile: | [букв.: сделаю] счастья. | |
- Anda pihkmut da kivut. | Сходи ты, еще раз попроси. | |
Bajar' akašt’ tuukou: | Мать пошла, барину в ноги поклонилась, у барина полно гостей – за столом сидят, скатёрка расстелена, жерновок на столе Угощаются гости. | |
- Kut sä rohtit' tulda minun pertid' stramm'm'ah'a, virzuiš lavale polgid'. | Женщина стала умолять барина: | |
Lavad bairil hoštetas. | – Отдай скатёрку и жерновок. | |
Akaižen irdha tuuki bajar'. | Барин вытолкал женщину: | |
- Vuu tule pakičemha, mina sindai ripputan, adivoide aigan sina stramid' mindai. | – Как ты посмела прийти, дом мой срамить, в лаптях мои пол топтать! | |
Akaine män’ värunke kodihe: | Полы у барина блестят. | |
- Oi, poig, poig, linneb näl'ghä kolda. | Барин вытолкал женщину на улицу: | |
A prihäine: | – Приди еще просить – я тебя повешу, ты при гостях срамишь меня. | |
ä Em kolgoi, mina mänen iče. | Женщина с плачем пошла домой: | |
Prihäine oti dubinaižen i mäni bairinnost. | – Ой, сын, сын, придется с голоду помирать. | |
- Anda minii, bajar', pihkmut i kivut. | А парень: | |
Bajär prihäšt’ tuukou. | – Не помрем, я сам пойду. | |
Prihäine: | Парень взял дубинку и пошел к барину. | |
-Ed anda hiiväižou, mina otan toižin'. | – Отдай мне, барин, скатёрку и жерновок. | |
Prihäine dubinaižele: | Барин парня вытолкал. | |
- Löške händast, pane hiit’ kaikid'. | Парень: | |
Dubinaine kaikid' löškanz', ezmäi bairid', sid’ adivoid', muga pani hiidäzoi, bajar' moliškanzihe: | – Не отдашь по-хорошему, я возьму иначе. | |
- Ota kivut i pihkmut, vaise kel'dä dubinašt’. | Парень дубинке: | |
Prihäine dubinaižen keldi, kivuden da pihkmuden oti, mäni mamazennost. | – Бей его, дай им всем! | |
- Mamoi, mamoi, mii nugude eläskandemai. | Дубинка начала всех бить, сначала барина, потом гостей, так надавала им! Барин стал просить: | |
Pihkmuden da kivuden pani stolale. | – Возьми жерновок и скатёрку, только уйми дубинку! | |
- Pihkmut, anda söda. | Парень остановил дубинку, взял жерновок и скатёрку, пошел к матери. | |
Pihkmut adnoi kaiked. | – Мама, мама, мы теперь заживем. | |
Prihäine kivudou jouhouz’, sigä tegihe vuu enamb. | Положил скатёрку и жерновок на стол: | |
Prihäine mamalez: | – Скатёрка, дай поесть! | |
- Kacu, nügude bahattuimai. | Скатёрка дала всего. | |
I nügude-ki etelas prihäine da akaine čomin'. | Парень жерновом помолол, тут стало еще больше [еды]. | |
Парень матери: | ||
– Смотри, теперь мы разбогатели. | ||
И теперь живут парень с матерью хорошо. |