подкорпус вепсских сказок
средневепсский диалект, восточные говоры
Информант: Нючева Федосья, г.р. 1906, место записи: Пондала (Pondal), Бабаевский р-н, Вологодская обл., г. записи: 1962, записали: Митрофанова А.А.
Вепсские народные сказки, (1996), с. 184-186; ф/архив ИЯЛИ КарНЦ РАН: № 204/, НА КарНЦ, кол.83, ед.хр.174
D'oočk'aine i pakaine |
Девочка и Мороз |
|
Elotihe ukoine da akaine. | Жили старик со старухой. | |
Ukuu oli tütär dai staruhau oli | У старика была дочь, да и у старухи была дочь. | |
tütär. | ||
Для обоих неродные: у старухи своя дочь, а у старика своя. | ||
Ii rodnšjad molembil': staruhau ičeze tütär, a ukuu ičeze. | ||
Они сошлись. | ||
Hö ühthide-ki. | ||
Старуха невзлюбила дочь старика и велит отвезти в лес: | ||
Staruh ii navedn'u ukon tütärt nikut, otab da käskeb veda mecha: | ||
– Отвези, – говорит, – в лес, старик, да подними на стог, пусть она замерзнет. | ||
– Ve, sanub, – mecha, uk, da ve sabran pähä, laske hän kül'mehtub. | ||
Старик отвез ее на стог и оставил там раздетую. | ||
Nece ukoine sabran pähä vei i gät’ sinna alastita. | ||
А холод такой, мороз еще. | ||
A vilu ningine, pakaine. | ||
Пришел Мороз, вокруг бегает да: | ||
Pakaine tuli da ümbri g'oksendob da: | ||
– Девочка, холодно или нет? | ||
– D'oočk'aine, vilu ali läm? | ||
– Холодно, дедушка, холодно. | ||
– Vilu, deduško, vilu. | ||
Он бросил ей туда валеночки. | ||
Hän tači valencaižed hänolo sinna. | ||
Потом опять спрашивает: | ||
Potom möst küzui: | ||
– Замерзла ты или нет? | ||
– Kül'mid' ali ed? | ||
– Замерзла. | ||
– Kül'min'. | ||
Бросил он шубку. | ||
Tači püuižen. | ||
Опять пришел и спрашивает: | ||
Möst tuli da küzui: | ||
– Замерзла или нет? | ||
– Kül'mid' ali ed? | ||
– Замерзла. | ||
– Kül'min'. | ||
Бросил он ей туда платок. | ||
Tači paikan sinna hänolo. | ||
Опять спрашивает: | ||
Möst küzui: | ||
– Замерзла или нет? | ||
– Kül'mid' ali ed? | ||
– Замерзла. | ||
– Kül'min'. | ||
Бросил он ей туда варежки. | ||
Hän tači alaižed hänolo. | ||
Одел он эту девочку. | ||
Hän sädat’ necen d'oočk'aižen. | ||
Ну, ночь проспала девочка. | ||
No, d'oočk'aine ön magaz’. | ||
Утром встает старуха: | ||
Homesuu nuuz’ staruh. | ||
– Иди, старик, возьми девочку, замерзла она уже, привези, хоть косточки закопаем. | ||
– Mäno, uk, otmaha d'oočk'ašt’, kül'mehtunu om g'o, to luhudod, hot’ kopakam. | ||
Поехал он туда на санках брать девочку. | ||
A d'oočk'aine sänuze siga. | ||
А девочка там одета, на стогу, живехонькая. | ||
Sabran päs, käub naku eläbaine. | ||
Взял старик, посадил ее на санки | ||
Ot’ uk, regudelo ištut’ ningiman ani bajarinaižen. | как барыню. | |
– Oi, minun tütär-ki laske sädase, - staruh sanub. | – Ой, пусть и моя дочь оденется, – старуха говорит. | |
Uk ičeze tütren toi kodihe, a staruhan tütren vii sabran pähä sinna, lend’ da gät'-ki. | Старик свою дочь привез домой, а старухину дочь отвез на стог, поднял туда и оставил. | |
Pakaine tuli dai: | Пришел Мороз: | |
- D'oočk'aine, kül'mid' al’ ed?» | – Девочка, замерзла или нет? | |
– Žab suhu! | – Жаба тебе в рот! | |
No, hän nimida ii annu. | Ну, он ничего не дал. | |
Möst tuli pakaine: | Опять пришел Мороз: | |
- D'oočk'aine, kül'mid' al’ ed?» | – Девочка, замерзла или нет? | |
– Žab suhu!» | – Жаба тебе в рот! | |
Sihesai käui, «žab suhu» sanel’, | ||
sanel’. | До того доходил, а она ему все «жаба в рот» говорила, говорила.. | |
Pakaine hänolo nimida annu ei. | Ничего он ей не дал. | |
Da kül'mehtoit'-ki. | Да и заморозил. | |
Ö proidi. | Прошла ночь. | |
– Mäno, to minun d'oočk'aine, sädnuse om. | – Иди, привези мою девочку, уже одета она. | |
Ukoine mäni, ka d'oočk'aine kül'mehtunu sabran pähä. | Старик пошел, так девочка замерзла | |
на стогу. | ||
Necen kokočaižen ot’ da havadoho pani da regudon vedab kodihe. | ||
Эту «кочерыжку» он взял, положил в мешок и на санках везет домой. | ||
Püudho tuli, koirad nuttas: | ||
Едет по полю, собаки лают: | ||
- Hau, hau, ukon tütär tuli kuudas da hobedas, a staruhan tütruu lud havados vedotas. | ||
– Гав-гав! Дочь старика приехала в золоте да серебре, а кости старухиной дочери везут в мешке. |